ОДБОР ЗА ЉУДСКА ПРАВА
|
|
|
Н О В О С Т И1. СПОРАЗУМ О ЗАЈЕДНИЧКОМ ДЕЛОВАЊУ ОПОЗИЦИЈЕ2. СПИСАК НЕРАСВЕТЉЕНИХ УБИСТАВА ВИСОКОГ ПРОФИЛА3. МИЛОСЕВИЦЕВА ОСВЕТА - Засто председник СРЈ није
цеститао Бозиц Патријарху Српске православне цркве
Београд - Савезни
уставни суд прекјуче је прогласио неуставним одлуку црногорске владе
о увођењу немачке марке као равноправног средства плаћања у тој републици
и Закон о амнестији који је у новембру просле године донела Скупштина
Црне Горе. Црногорски парламент добио је пуних 15 дана да се изјасни
о овим актима, а Савезни уставни суд констатовао је да њиховим извршењем
"могу наступити неотклоњиве последице, пре свега због нарушавања
и узурпирања искључиве надлезности СРЈ". Закон о амнестији, приде,
"подстиче на неизвршавање уставних и законских обавеза",
"угрожава интегритет и јединство земље", оцењује Суд, стилом
који подсећа на једног од подносилаца иницијативе за испитивање уставности,
Патриотски савез Југославије. Подгорица - Скупштина
Црне Горе, реконструисала је владу, именујући четири нова министра
и подпредседника. Влада је измењена гласовима посланика владајуће
коалиције двојице посланика Албанаца, док су посланици опозиционих
партија Социјалистицке народне и Либералног савеза напустили седницу
пре гласања. За новог министра иностраних послова, изабран је Бранко
Луковац, досадашњи шеф пердставништва Црне
Горе у Словенији. За новог подпредсеника црногорске владе, изабран
је цлан Монетарног савета, Љубиша Крговић, нови Министар вера
је Будимир Дубак, досадашњи Министар културе. Нови Минстар
уређења простора је Раде Греговић, досадашњи председник општине
Будва. Нови министар културе је Радојица Лубурић, досадашњи директор
Завода за међународну сарадњу републике Црне Горе ХАГ - Председник Међународног
кривичног трибунала за бившу Југославију Клод Жорда изјавио је у четвртак
да ће идуће недеље у седишту УН затражити пуну сарадњу држава са Трибуналом
и хапшење свих оптужених. "Тражићу
сарадњу држава и у хапшењу оптужених и у предаји докумената који се
од њих траже", рекао је француски судија Жорда на првој конференцији
за новинаре од како је 16. новембра 1999. године изабран за председника
Хашког трибунала. "Од
60 (јавно) оптужених за ратне злочине, 30 је још на слободи, што није
уобичајено у било ком кривично-правном систему" и зато "морамо
инсистирати да сви оптужени буду ухапшени, а пре свега главне архитекте
злочина у бившој Југославији", рекао је Жорда. Он
је навео да "у потпуности подржава главног тужиоца Карлу дел
Понте" којој ће, у складу са својим овлашћењима, "помоћи
да предузме све што је могуће за хапшење оптужених на најодговорнијим
положајима", којима ће се судити праведно и фер. Он
је рекао да га највише брине дужина притвора и додао да ће настојати
да суђења почињу шест месеци после изјашњавања оптужених о оптужници. Жорда
је после избора за председника суда посетио притворску јединицу УН
и четири сата разговарао са оптуженима који су му рекли да их највише
деморалише то што не знају када ће почети суђења. Он је истакао и
да ће идуће недеље у седишту УН тражити веће ресурсе за Трибунал који
су потребни за његов што експедитивнији рад. БОН - Председница Хелсиншког комитета
за људска права у Србији (ХОПС) Соња Бисерко оптужила је српску опозицију
да је склапала илегалне послове са Жељком Ражнатовићем Арканом, као
и да је од почетка била повезана с властима у Србији. У
тексту "Аркан је био Србија", који објављује дневник "Велт",
Бисерко је навела да се "у изјавама опозиције подвлаче Арканове
везе с Милошевићем, али није пала ниједна реченица о његовим криминалним
активностима". "Зато
се може сматрати да је скоро сваки из тог круга с њим био повезан
преко илегалних послова или преко безбедносног апарата", оценила
је Бисерко. Посебно је поменула двојицу опозиционих вођа - председника
СПО Вука Драшковића и председника ДС Зорана Ђинђића. "Аркан
је сам поменуо да му је Вук Драшковић поклонио своја дела с посветом
'За мог најбољег пријатеља' ("Дуга", 8. новембар 1991).
Ђинђић је поводом Арканове смрти признао да је с њим склапао послове.
Наводно је Ђинђићево путовање у земље Европске уније током ваздушних
напада НАТО-а имало такође за циљ да контактира с Аркановим људима,
навела је Бисерко. Она
је оцнила да "та мрежа показује да је опозиција од почетка било
тесно повезана с властодршцима" и да је било "само питање
времена када ће режим обелоданити ту чињеницу". "Аркан
је, кажу гласине, посебно од демонстрација 1996. покушавао да се приближи
опозицији. Одржавао је сталан контакт са Српском православном црквом,
финансијски је помагао владику Лукијана, а патријарха Павла сматрао
својим 'врховним заповедником'", навела је Соња Бисерко. |
|
||
|
||
СТАТУТ - БИЛТЕН - ЕКОЛОГИЈА
- МАЊИНЕ - НОВОСТИ - ПРАВНА ПОМОЋ - РАЗНО
- КОНТАКТ - О НАМА |
||
|
||
Одбор за људска права - Бор Моше Пијаде 28/5, 19210 Бор тел/факс: 381-30- е-маил ljpb@ptt.yu |